ARMAGEDDON – Egyptian Suite (Karthago Records, 2009)

Древни Египат илити стари Мисир и његова божанства, владари, митови и пирамиде представљају надахнуће које и данас траје.

Инспирација египатским мотивима је започела још у доба антике и била је присутна код тадашњих историчара, филозофа и писаца, па се наставила у време ренесансе, када је широко прихваћен поглед на стари Египат као на место у коме је досегнута и од неупућених пажљиво чувана велика мудрост. Затим је од друге половине 18. века и друштво слободних зидара почело да лоцира своје тобожње корене у древном Мисиру и да истиче синкретистичко божанство Хермеса Трисмегистоса као оснивача египатске науке тј. „као оног ко је открио принципе аритметике и геометрије“ које су биле важне масонском братству, а истовремено су започели и да уводе староегипатске мотиве у своју симболику. Експанзија надахнућа древним Мисиром је кулминирала током читавог 19. века, када је староегипатска тематика постала веома популарна и код сензационалиста, шпекуланата, теозофа, езотериста и окултиста, те је због њиховог деловања египтологија почела полако да прераста у египтоманију.

Древномисирски мотиви су утицај извршили и на уметност, пре свега на књижевност и филм, а то надахнуће се и у сфери књижевности и у сфери филма понајвише огледало у жанровима хорора, фантастике и научне-фантастике. Појавили су многобројни знани,  мање знани и незнани књижевни и филмски жанровски радови са египтолошком тематиком, те ћу поменути само неке од њих - у првој половини 19. века је енглеска списатељица и пионирка научне-фантастике Џејн Веб Велс Лоудон објавила роман „Мумија“ („The Mummy“), 1924. године је доајен хорора Хауард Филипс Лавкрафт у колаборацији са чувеним Худинијем написао причу „Испод пирамида“ („Imprisoned with the Pharaohs“), a 1969. године је писац фантастике Роџер Зелазни издао роман „Створења светлости и таме“ („Creatures of Light and Darkness“), док је у тзв. „седмој уметности“ најдубљи траг оставиo филм „Звездана капија“ („Stargate“, 1994).

Иако у знатно мањој мери него на књижевност и филм, староегипатски мотиви су утицали и на музичку уметност, па тако Вердијева драматична опера „Аида“ из друге половине 19. века представља еклатантан пример импозантног музичког дела које је настало захваљујући древномисирској инспирацији. Наравно, то надахнуће није заобишло ни велике heavy metal бендове, те су 1984. године Iron Maiden и Metallica објавили на својим албумима песме „Powerslave“ и „Creeping Death“ (које су као тематику имале „размишљање египатског фараона пред смрт“, односно „догађај из старог Египта описан у Библији“), а ни домаће метал групе, па је 1989.г. новосадска Annathema објавила на истоименој плочи инструментал „Ramses II“,  док је 2002.г. смедеревска Alogia имала нa издању „Priče o vremenu“ нумере „Amon“ и „Mystica Aegyptiorum“.

Миленијум по миленијум, век по век и деценију по деценију, стижемо до 2009. године када је Armageddon (тј. Ђорђе Летић) објавио нови званични албум под називом „Egyptian Suite“ за издавачку кућу Karthago Records из Немачке.

Компакт диск „Egyptian Suite“ се појавио седам година након изласка компилацијског диска и касете „Heavy Metal Saga“ (REX Records, 2002), но сам Летић није паузирао у том временском периоду, већ је са својим неоренесансно-неокласичним ансамблом V.I.T.R.I.O.L. издавао званичне албуме „Songs Of Fairies” (REX, 2003) и „In The Beginning…” (REX, 2007), затим је са својим другим бендом Tornado реиздао албум „Triumph Of The King“ (REX, 2004), а није мировао ни са Armageddonom, него је објавио три незванична издања: „Savage DemoNS Vol.2 – Helletabies“ (2004), „The Cave – Under Symphonic Spell Vol.2“ (2006) и „Songs Of Minstrels“ (2008).

Албум „Egyptian Suite“ садржи 12 песама и две бонус нумере, траје скоро сат времена, а материјал је сниман од фебруара 2007.г. до маја 2008.г.

Текстове за албум „Egyptian Suite“ је писао Летић и они су повезани у компактну концептуалну целину. Полазно надахнуће за текстове је била староегипатска митологија која је надограђена мотивима из поменуте књиге „Створења светлости и таме“ писца Роџера Зелазног, а Летић је лириком представио древноегипатска божанства и митолошке догађаје у којима она учествују.

Централна тема текстова и песама на албуму „Egyptian Suite“ је борба добра и зла која се огледа кроз призму митолошког сукоба бога Хоруса и бога Сета. Њихов антагонизам је потпуно или делимично описан у нумерама „Children Of Ra“, „Secret Of Sobek“, „Horus, The Avenger“, „Seth, The Evil One“, „Anubis, The Forbidden Name“, док је остатак песама посвећен богу ствараоцу (Амон Ра), богу мудрости и Месеца (Тот), богу крокодила и поплава (Собек), богу смрти, мртвих и подземља (Анубис), богу вегетације и подземља (Озирис), затим богињи ратници (Секмет), богињи рата, заштитници љубавника и заводници (Бастет) и богињи мајци (Изида), као и човеку, лекару и инжењеру Имхотепу који је касније слављен попут бога.

Музику за албум „Egyptian Suite“ је скоро сам искомпоновао Летић. Он је, такође, скоро сам одсвирао све инструменте и скоро сам је отпевао све песме, показавши уз стандардно висок ниво музикалности (на који смо од њега навикли) и изненађујуће висок ниво различитих вокалних способности, а да ово издање не буде у потпуности „one man band“ пројекат заслужни су били гости Александар Ристић, Јован Савин, Драган Јованић, те Флоријан и Марта Балаж.

Албум „Egyptian Suite“ je стилски разноврстан и не постоји никаква могућност да буде смештен у један изразити жанр. Стилови варирају од песме до песме, односно од једног до другог описаног староегипатског божанства, а у нумерама могу да се чују heavy metal, speed metal, prog metal и prog rock, sympho metal и sympho rock, а има и доста хорор мелодија и ефеката, амбијенталности, психоделичности, мрачне атмосфере, као и V.I.T.R.I.O.L. неоренесансе, неокласике и акустике.

Својевремено је неко описао албум „Egyptian Suite“ као „електрифицирани V.I.T.R.I.O.L.“.  Признајем да ова одредница лепо звучи и да заиста може да се искористи за опис неких Armageddonovih касније снимљених песама, али је у случају албума „Egyptian Suite“ она суштински нетачна и делује исфорсирано због недостатка правих речи којима би се ово издање у целини жанровски окарактерисало.

Чињеница је да на Armageddonovom албуму „Egyptian Suite“ велика већина песама припада различитим метал и рок жанровима, као што је чињеница и да се на овом издању налази и пар нумера које се стилом више уклапају у V.I.T.R.I.O.L. опус, али би за само једну од њих можда могло да се каже да звучи као „електрифицирани V.I.T.R.I.O.L.“ 

Конкретно, једино би песма „Bastet“, и то искључиво због рефрена, можда могла да се подведе под поменуту одредницу, док нпр. ствар „Clepsidra Of Imhotep“ има V.I.T.R.I.O.L. дух, али је потпуно акустична а не „електрифицирана“.

Затим, нумере „Children Of Ra“, „Horus, The Avenger“, „Anubis, The Forbidden Name“, „Words Of Osiris“ и „Tears Of Isis“ су музички типичне Armageddon метал и рок композиције а не V.I.T.R.I.O.L. минијатуре, те због тога никако ни не могу да буду подведене као „електрифицирани V.I.T.R.I.O.L.“.

Даље, на овом издању се налазе и песме попут „Secret Of Sobek“, „Sekhmet, The Slayer“ и „Seth, The Evil One“ које су мрачне и хороричне, и као такве немају додирних тачака са префињеном неоренесансно-неокласичном музиком ансамбла V.I.T.R.I.O.L., па је излишно и помињати да се ни најмање не уклапају у споменуту одредницу.

Према томе, Armageddonov албум „Egyptian Suite“ није „електрифицирани V.I.T.R.I.O.L.“, и на њему чак нема ни једне песме која би се у целости поклопила са том одредницом. Но, ако неко инсистира да чује неку Armageddonovu нумеру у којој овај бенд заиста звучи као „електрифицирани V.I.T.R.I.O.L.“, онда би било најбоље да послуша другу верзију композиције „Bastet“ (објављену на „Eldorado“ EP, One Records, 2012), као и  песму „Druid“ (објављену на диску „Master Of Peace“, Tmina Records & V.I.T.R.I.O.L. Agency, 2021), пошто примере приближне њима неће моћи да пронађе на материјалу „Egyptian Suite“.

Омот албума „Egyptian Suite“ је дизајнирао Бане Керац, који је сарађивао са Летићем и пре овог издања, урадивши омоте за Armageddonovu компилацију „Heavy Metal Saga“, V.I.T.R.I.O.L.-ove  „Songs Of Fairies” и „In The Beginning…”, и Tornadov „Triumph Of The King“.

Керац је за албум „Egyptian Suite“ одрадио упадљиву и ефектну насловнцу, као и прелеп буклет у коме се поред слика са староегипатским мотивима и хијероглифима богова и богиња налазе и пропратни текстови о сваком божанству, те за слушаоце није неопходно да пре преслушавања овог издања буду упознати са древноегипатском митологијом јер су им приложени сви битни подаци о „јунацима“ нумера. Међутим, у буклету нису одштампани текстови свих песама, па тако недостају лирике за „Anubis, The Forbidden Name“, „Words Of Osiris“, као и за нарацију „Prophecy of Thoth“. Уз то, на полеђини су се поткрала и три типфелера у насловима песама (на два места Thot уместо Thoth, и Sebeck место Sebek), а исто тако је на полеђини погрешно одштампан редослед бонус нумера у односу на њихов стварни распоред на компакт диску. Не бих да цепидлачим јер ови пропусти не утичу на ужитак слушања материјала „Egyptian Suite“, али доприносе да крајњи дојам о дизајну омота овог издања не буде стопроцентно повољан.

 Албум „Egyptian Suite“ отвара ствар „Prophecy of Thoth“, нарација праћена амбијенталним клавиром и басом, која на половини траке бива сасечена мрачним хором без изразите музичке пратње, а који представља увод за нумеру „Children Of Ra“.

„Children Of Ra“ је мрачна метал оперета, настала мешавином прогресивног симфо метала са текстом који садржи највише митолошко-фантастичних детаља (из cпоменутог романа „Створења светлости и таме“) о судару богова и борби добра и зла. На све то, песма „Children Of Ra“ је употпуњена једном краћом мелодијом налик на мејденовску „Powerslave“, затим солажом која у бришућем налету решета слушаоца, те супериорним хоровима који се констатно надмећу са главним вокалима. Што је најзанимљивије, Летић је различитим гласовима отпевао све ове многобројне мушке и женске вокале и њима је опонашао гласове египатских богова и богиња, стварајући на тај начин врхунски привид монументалног оркестарско-божанског хора. „Children Of Ra“ је изузетна нумера кoja упада у уво на прво слушање и остаје у глави дуго након њега, и која је живописном вишедимензионалношћу обележила албум „Egyptian Suite“.

Следеће две песма на диску су троминутни комади „Secret Of Sobek“ и „Sekhmet, The Slayer“, који су као створени за сваког љубитеља хорора.

„Secret Of Sobek“ је атмосферична хорор метал композиција која својом носећом „cyco“ мелодијом, те (још једном) бришућом прог солажом, амбијенталним ефектима и дубоко наративним гласом више него идеално оживљава мит о убиству бебе Хоруса од стране Сета.

„Sekhmet, The Slayer“ почиње с ума сишавшим клавиром који заједно са подврискивањима звучи као да га је екстатично одсвирало „стотине лудака“ из филмског серијала о Фреди Кругеру, а након тога следи оно право – метал варијација Карпентеровe „Halloween“ теме. Тај део инструментала је обогаћен мелодијама и звуковима који подсећају на страховите ударе ноћног пустињског ветра који дува кроз ходнике пирамида у којима вреба Секмет, и тај део је одрађен као пунокрвни psychopathic slasher хорор, достојан крвожедног атрибута споменуте богиње.

Пета ствар на албуму се зове „Resurrection Of Horus“, и она својим називом звучи као непатворени хорор, али није тако, већ се ради о једноминутном лепо одсвираном V.I.T.R.I.O.L. клавирском инструменталу на који се настављају једноминутни хорорични ефекти. „Resurrection Of Horus“, у зависности од критеријума, може да се посматра или као музички интермецо или као прелудијум за оно што следи. 

А после Хорусовог васкрсења следи и његова освета, па се наредна песма на диску зове „Horus, The Avenger“. За ову нумеру је искоришћена музика из старе Armageddonove песме „Lavica“ (која је била објављивана на самиздат касети “Savage DemoNS” 1999.г. и на компилацијском диску „Heavy Metal Saga“ 2002. г.), с тим да је „Horus, The Avenger“ продужен за још минут трајања. Та стара мелодична heavy композиција је у новом аранжману и са новим текстом дотерана до нивоа за који може да се каже да представља химну бога Хоруса.

Седма нумера је „Bastet“ и она нуди комбинацију максимума неоренесансно-неокласичне музике са минумумом спорог метала. Детаљније, песма „Bastet“ је настала музичким спојем виолине (у извођењу концертмајстора професора Флоријана Балажа) са акустичном гитаром, харфом и клавијатурама у току песме и са дисторзираном гитаром у рефрену (Летић), и мешањем оперског певања (у извођењу професора соло певања Марте Балаж) са Летићевим рефренским вокалима. Композиција „Bastet“ одксаче од остатка материјала са диска „Egyptian Suite“ због свог музичког стила и пружа освежење слушаоцима након претходних метал/хорор нумера и ефеката. Ипак, ова верзија песме „Bastet“ управо због стила много више припада опусу ансамбла V.I.T.R.I.O.L.  неголи опусу групе Armageddon, па бих је због тога ставио ван конкуренције а не раме уз раме са неколико великих метал хитова које је изнедрио албум „Egyptian Suite“. За композицију „Bastet“ је урађен и спот 2009. године, а на Armageddonovim албумима „Eldorado“ (2012) и „Triptych“ (Tmina Records, 2016) ова нумера је објављена у другачијој верзији која много више нагиње прог металу. Но, кад већ помињем разне верзије песме „Bastet“, сматрам да је њено симфо метал извођење које се нашло на живом издању „Doomsday Concert“ (Miner Recordings, 2014) надмашило сваку студијску варијанту, те да је ова композиција на том живом албуму досегла свој врхунац. 

Након лепих и за свачије уши пријатних мелодија, нота и вокала из нумере „Bastet“, на ред долази жанровски потпуно другачија ствар под називом „Seth, The Evil One“. Ова троминутна песма почиње омажом бенду Queensryche, па потом прераста у зли амбијентални-етно industrial са мањим упливима sludge метала и дубоким нарацијама, због чега је у потпуности оправдала име и наратив staroегипатског божанства којем је посвећена.

После „злог Сета“ следи песма о његовом сину. „Anubis, The Forbidden Name“ је најбржа ствар на албуму „Egyptian Suite“, а веома могуће и у целокупној каријери групе Armageddon. Но, композиција „Anubis, The Forbidden Name“ осим брзине има и друге квалитете – ради се о одличној шестоминутној speed метал кидалици прожетој језивим клавијатурама и још језивијим гитарским солажама које секу попут Анубисових очњака и које се до танчина уклапају у крвави splatter хорор о митолошком сукобу богова.

Закључно са  композицијом „Anubis, The Forbidden Name“ окончавају се и хорор и метал на  албуму „Egyptian Suite“, а до краја регуларног дела диска остају лаганије нумере „Words Of Osiris“, „Clepsidra Of Imhotep“ и „Tears Of Isis“.

„Words Of Osiris“ је спора и на тренутке мелодична рок балада са симфоничним деловима, замрачена клавиром и суптилним хоровима. То је најдужа ствар на овом издању и траје преко осам минута, а њен интро и аутро су такође клавирски и преузети су из  „Resurrection Of Horus“, док је за главни део песме искоришћена и реаранжирана музика из старе Armageddonove нумере „Da li znaš“ (која је била објављена на самиздат касети “Savage DemoNS” 1999.г, а под именом „Polaris“ и на онлајн издању „Duhovi Šume Aokigahara“ 2019.г.). 

„Clepsidra Of Imhotep“ је акустични V.I.T.R.I.O.L. инструментал који је, судећи по називу, био надахнут клепсидром помоћу које је Имхотеп мерио крвни притисак пацијентима. Стога, овај минимализам би могао да се посматра и као посвета лекара Летића лекару Имхотепу.

„Tears Of Isis“ је спор инструментал са ефектним прог солажама и емотивно одсвираним мелодијама које дочаравају мит о тужној Изиди и њеном проливању суза за убијеним Озирисом. Инструментал „Tears Of Isis“ је дванаеста и уједно последња нумера на регуларном делу албума „Egyptian Suite“, а након ње су придодате и две бонус траке.

Прва бонус песма на диску је акустично-инструментална верзија композиције „Bastet“, а друга је ремикс „Prophecy of  Thoth“ (преименован у „Thoth, Space Rider“) и њега бих посебно апострофирао као одлично одрађену репетитивну „свемирску вожњу“ која кокетира са acid jazzom и има доминантну бас линију.  

Дошао је и тренутак да сведем рачун, сумирам утиске и приведем крају ову рецензију дајући завршну реч о албуму „Egyptian Suite“.

„Egyptian Suite“ је темељно осмишљен албум, који неоспориво представља уникат на домаћој сцени. Јединственост издања „Egyptian Suite“ се огледа кроз његову оригиналност која Летићу никада није мањкала, али је са овим материјалом отишао за корак даље од других јер пре њега нико није посветио цео албум читавој плејади староегипатских божанстава.

Осим што је темељно осмишљен, албум „Egyptian Suite“ је темељно и одрађен јер је у већини песама са овог издања музички, текстуално и атмосферично ухваћена нит добра и зла митолошког древног Египта. Сам албум „Egyptian Suite“ је изнедрио три велика Armageddonova метал хита: „Children Of Ra“, „Anubis, The Forbidden Name“  и „Horus, The Avenger“, а поред овог тројства хитова дубок траг су оставили и хорор комади „Secret Of Sobek“ и „Seth, The Evil One“, као и предивна песма „Bastet“, која је једна од најлепших композиција насталих током Летићеве вишедеценијске сарадње са врсним уметницима из породице Балаж.

Но, да ли овај „музички водич кроз стари Египат“ може уз епитет најоригиналнијег Armageddonovog остварења уједно да понесе и епитет најбољег Armageddonovog студијског издања? Мишљења сам да би одговор на ово питање могао да буде несумњиво потврдан само у случају да су на албуму „Egyptian Suite“ неке од песама имале текстове и да су одсвиране у метал жанру. Лично наслућујем Летићеву концепцију да древноегипатска „створења таме“ прикаже металом и хорором, а „створења светлости“ лаганијим ритмом, али нпр. акустични инструментал „Clepsidra Of Imhotep“ је тематски имао потенцијал и за текст и за другачију музику, као и „Words Of Osiris“, који је могао да буде изнет чистим металом а не рок баладом, док је „Tears Of Isis“ могла да има макар и краћу текстуалну форму коју би идеално отпевао неки женски вокал. Ове три нумере просто вапе за реаранжирањем које Летићу није нимало страно (сетимо се да је са овог албума композиција „Bastet“ касније изметализирана), па би у ближој или даљој будућности можда и могли да очекујемо песме „Clepsidra Of Imhotep“, „Words Of Osiris“ и „Tears Of Isis“ у новим аранжманима.

Какогод, мени је „Egyptian Suite“ најдражи Armageddonov студијски албум, и препоручио бих га свим поклоницима египатске митологије, метала и хорора. Mеђутим, „Egyptian Suite“ је екстремно тешко набављиво издање у садашњости, па би Летић могао да размисли и о реиздању, а крајње је свеједно да ли би то потенцијално реиздање било истоветно материјалу који је објавила етикета Karthago Records, или би можда садржало и неке евентуално реаранжиране/метализиране песме.