Наташа Милић – ЗАУСТАВЉЕНИ САТ, збирка фантазија (Поетикум, 2021)

Са писањем Наташе Милић сам се први пут упознао пре десетак година, читајући њене приче написане на Књижевној радионици форума Знак Сагите. Кад већ помињем радионицу, ред је и да читаоце овог приказа подсетим на њу. Водили су је доајени научнофантастичног жанра Бобан Кнежевић и Радмило Анђелковић, а на њој је учествовало пуно аутора, од којих су неки већ имали објављена дела или приче (Вероника Санто, Миодраг Миловановић, Тихомир Стевановић, Павле Теофиловић, Саша Робник, Стеван Шарчевић, Горан Сегединац...), док је некима од њих она била прилика да начине прве списатељске кораке (Наташа Милић, Лада Вукић, Борис Мишић, Дарко Суџум, Миљан Марковић...). Заједничко већини аутора је да су доста напредовали учешћем на радионици, да су без проблема пролазили на расписаним књижевним конкурсима користећи радионачарска искуства, те да су поједини потом освајали и књижевне награде. На крају овог подсетника истакао бих да су плодови радионице убрани у виду двадесетог броја часописа Знак Сагите (посвећеног радионичарским причама), затим хорор едиције Нешто дише у мојој торти, као и у нешто касније написаном поговору Спиридонова потера за неухватљивим, који је управо Наташа Милић писала за истоимену збирку прича Радмила Анђелковића.

2021. године Наташа Милић објављује своју прву и за сада једину самосталну збирку прича Зaустављени сат, која носи поднаслов збирка фантазија. Издавач је био Поетикум из Краљева, а врхунску насловну страну је урадио маестрални илустратор и стрип цртач Жељко Пахек. 

Милићева је у своју збирку фантазија уврстила петнаест прича, написаних у раздобљу од осам година, од којих је скоро половина била објављена и раније, попут прича Програм (антологија ХААРП и друге приче о теоријама завере), Пламен овог света (збирка Чувари златног руна 2), Права љубав (збирка Игра причина), Како је записано (збирка Апокалипсе лажи), Трећа прича (збирка Црте и резе #9), Трагови у снегу (часопис Знак Сагите #22) и Дама херц (часопис Ubiq #18).

Прва ствар која се намеће после читања збирке фантазија Заустављени сат је да у њој нема лоше литерарне приче. Стил писања Наташе Милић је јасан и формулисан кратким и одмереним реченицама, кроз које се провлаче размишљања, а понегде и лични ставови.

Централни мотиви њених прича су (трагична, неузвраћена) љубав и смрт (ко је рекао Dellamore, Dellamorte?), на које се калеме душевни поремећаји, девијације, неизлечиве болештине, болести зависности, те влашка магија, фолклорни мотиви и мртви који се враћају с оног света не би ли покушали да исправе заживотно искривљене криве Дрине, па све то у збиру даје једну мешавину меканије написане фантазијске зачудности с прстохватом хороричности.

Милићева радње својих прича смешта у Београд, али и у мања места као што су Жагубица и Свилајнац, а ликови су јој живописнии и сасвим солидно разрађени обзиром да су у питању краће приче.

Друга ствар која се намеће после читања збирке Заустављени сат је да је Милићева у причама искористила жанровске мотиве не да би писала стриктно жанровски оријентисану књижевност, него да би користећи исте створила лепо написана дела. Простије речено, њој жанровски мотиви углавном представљају освежења у причама кроз које сервира књижевност коју би могле да читају различите генерације читалаца са дијаметрално супротним књижевним афинитетима. Ако је то био њен циљ – у томе је потпуно успела.

И ту бих дошао до треће ствари, а то је уско жанровско читање збирке фантазија Заустављени сат. Мишљења сам да би једна збирка фантазија ипак требало да понуди више жанровског него што то случај са овом збирком, у којој је итекако било простора за жанровску надоградњу и конкретизацију. Стога, ако бих збирку Наташе Милић читао искључиво са жанровским наочарима, стекао бих утисак да се у њој налазе две одличне приче (Права љубав, Пламен овог света), четири добре (Како је записано, Чаробни сат, Трагови у снегу, Дама херц), три са прелазном оценом (Умро бих за тебе, Јадац, Чувар), четири које немају неких битнијих додира са жанром, али имају понеку занимљиву сцену којом се чешу о њега (Заустављени сат, Иконописац, Трећа прича, Програм), и две за које бих пре рекао да подсећају на успеле вежбе писања настале на неком креативном курсу (Сада, Неће се поновити).

Права љубав је за мој рачун понајбоља прича у збирци фантазија Наташе Милић, а ради се о загробној исповести истоалетиране жене која је извршила самоубиство. Мрачно, морбидно, туробно, ма одлично!

Њој уз раме се по квалитету налази прича Пламен овог света. Она је дужа и сложенија, и у њој се развлаче живи и неживи репови из љубавне вишеугаоне жагубичке прошлости, а посебно је упечатљива сцена вожње мотоциклом чије гувернале контролише утвара.

Како је записано је фантастична заврзлама настала проналажењем Ресавског писмоноше из будућности, а у овој причи се Милићева поиграла са различитим аутентичним детаљима из Свилајнца.

Трагови у снегу је једна од прича са хомољским мотивима, конкретније - мртвачким колом, влашком магијом и наслеђивањем натприродних моћи.

Чаробни сат је на моменте духовита прича о вампирима и другим повратницима с оног света и временским петљама.

Дама херц, штета што крај делује мало збрзано, јер би ова прича била у рангу одличних.

Умро бих за тебе, прича у којој се понавља мотив паљења ватре (свеће) за покојника који је умро без упаљене свеће као и у Пламену овог света, па се и не само због тога чини као да је Милићева покушала да напише сличну причу попут поменуте.

Јадац – везивање љубавном влашком магијом гледањем кроз бурму, и жена која врти двојицу мушкараца око малог прста све док то може да чини.

Чувар је зачудна прича у којој доминирају описи Београда испод Београда и реалистично написано спуштање у Римски бунар. Додатак томе су љубавни троугао и један од ликова са „локално-месијанским“ комплексом.  

Заустављени сат би ми био одличан ако бих скинуо жанровске наочаре, док бих с њима могао да издвојим само сцену налик некој шизофреној кататоној помами или, пак, испољавању ђавоиманости.

Иконописац атмосфером подсећа на радове аргентинског великана Леополда Лугонеса из његове фазе писања прожете хришћанским симболизмом и мистиком.

Трећа прича има у себи једну интересантну исприповедану легенду и ништа више.

Програм је прича у којој је Милићева веродостојно описала начин на који се у већини случајева данас запошљава и напредују у посебном режиму радних односа, па је због тога ова прича имала потенцијала да се развије у неку државно-управну лиготијану, али се то није десило. Зато је као најблиставији део Програма остао језив сан главне јунакиње, те је штета што он није капитализован до краја.  

После свега овога што сам написао о збирци фантазија Заустављени сат ауторке Наташе Милић, могао бих да закључим само једно: тврдокорни љубитељи жанровске књижевности неће у њој да пронађу жанровски Свети грал, али ће зато имати прилику да прочитају добро написане приче. Да ли ће им се исте свидети после читања или неће, то је већ други пар рукава. Што се тиче читалаца белетристике, за њих уопште не бринем, њима ће ова збирка сигурно да представља и изненађење и откровење. 

Контакт: 

https://www.facebook.com/arja.stark.58 

ЦРНОСЛОВЉЕ #3 (Хорор фанзин, 2023)

И док је трио Милан Ковачевић-Марко Тривунчевић-Даниел Тиквицки зимус објавио четврти број фанзина Црнословље (чије промоције и даље трају), ја касним и тек сам скоро завршио са читањем њиховог трећег броја, али боље икад него некад  (да, некад а не никад). Пошто тројка није баш у жижи (а мени је ионако стигла са више од пола године закашњења, и то из трећег покушаја слања, а све захваљујући Пошти Србије), бићу веома кратак.

На страницама трећег броја Црнословља су представљени радови тројице писаца. Први је Дејан Склизовић са причом Кланица, други је Младен Милосављевић са приповетком Напрата (свима је познат филм истог имена снимљен 2013.г., а аутор је ових дана објавио и истоимени роман), и трећи је Дејан Огњановић са више пута објављиваном причом Ванредно стање, написаном 2003. г., која му је послужила као предложак за роман Задушнице.

Поред ових прича су придодати и интервјуи са њиховим писцима, а тројка Црнословља доноси још и два стрипа (први је нацртан по причи Пустите нас да умремо Младена Ковачевића, објављеној у његовој збирци Враговести, а други је по Тривунчевићевој идеји нацртала Тихана Шварцмајер), илустрације и антирецензије.

Уз овај број Црнословља је дељена и компилација коју нисам добио, па сам остао ускраћен за ту богоугодну милозвучност.

Контакти за наручивање фанзина Црнословље и Librarion, те збирки Враговести (Милан Ковачевић) и О срећи (Марко Тривунчевић):

https://www.facebook.com/crnoslovlje

https://www.facebook.com/profile.php?id=100003331054949

https://www.facebook.com/marko.yog.trivuncevic

https://www.facebook.com/d.tikvickii

REGIA FANTASTICA #10, #9 (Samostalno izdanje Udruženja građana Fanovi naučne fantastike SCI & FI, 2024, 2023)

 

Антологија научне фантастике, фентезија и хорора Regia Fantastica је почетком маја догурала до јубиларног десетог броја. Јубиларац је одштампан на 370 страница, на којима се нашло 29 прича, два стрипа и есеј о палп фантастици која је и била тема овог броја. Насловницу је радио Жељко Пахек, илустрације за поједине приче су дело Милосава Остојића, а теме које су аутори обрађивали су се кретале од Загора, преко Ларе Крофт, Мартија Мистерије, Дилана Дога, Конана, Флаша Гордона, Фантома па све до лавкрафтијане. Издвојио бих диландоговску причу Францускиња (Наташа Милић), лавкрафтијану Сликар (Борис Мишић), за коју сам помислио да казује о неисказаним стварима Ричарда Пикмена, и школски написану загоровску Леонардова кутија (Горан Скробоња).

Девети број антологије Regia Fantastica се појавио средином претходног лета, што значи да је и даље тазе. Одштампан је на 300 страница, на којима је уврштено 29 прича, два стрипа и есеј посвећен теми броја - комичној фантастици. За феноменалну насловницу је као и увек био задужен Пахек, а од прича бих издвојио Ни риба ни девојка (Борис Мишић), Истекла претплата (Бојан Екселенски) и Онакорона (Светислав Филиповић - Филип). 

Иначе, имао сам част да ми се приче нађу и на страницама јубиларног броја Regie Fantastice и на страницама његовог претходника. За јубиларац сам приложио причу Кокалоглођач, која представља crossover Лавкрафтове приче Херберт Вест Реаниматор са стрипом Дилан Дог. Прецизније, у причи Кокалоглођач готово да уопште нема Херберта Веста, док Дилана Дога нема па нема, али је зато из приче Реаниматор оживљен епизодни лик Дим из Харлема, који је упарен са доктором Ксабарасом, главним антагонистом стрипа о Дилану Догу.  Све ово на крају значи да се ради о морбидној боксерско-петпарачкој зомби причи, у којој се дознаје и откуда доктору Ксабарасу имање у селу Андед и откуда му библиотека у Инверарију. Прича Кокалоглођач функционише самостално, али за потпуни угођај препоручујем њеним читаоцима да уз Лавкрафтовог Херберта Веста Реаниматора прочитају следеће епизоде Дилан Дог серијала: Доктор Ксабарас (Златна серија #1), Зона сумрака (ЗС #7), Моргана (ЗС #25), Прича ни о коме (ЗС #43), Повратак у Зону сумрака (ЗС #57) и Прича о Дилану Догу (#100).

                                       

За девети број Regie Fantastice написао сам трагикомичну дистопијско-утопијску-реалистично-научнофантастичну причу Озрачена, у којој сам искритиковао савремено друштво, испародирао Лавкрафтов Некрономикон, Абдула Алхазреда (и не само њега) и створио један novum - времепловне холограмске пројекције. 

Наравно, када говоримо о антологији Regia Fantastica, свима би требало да буде кристано јасно да ништа од тога не би било да није Тихомира Јовановића и Светислава Филиповића - Филипа. Њих двојица држе овај пројекат на својим плећима, и овај пројекат опстаје само захваљујући њиховој љубави према жанровској књижевности и великом труду који улажу. Тихомиру и Филипу треба скинути капу и одати свако признање, јер њихов допринос домаћој фантастици је немерљив речима. 

Кога интересују сви бројеви антологије научне фантастике, фентезија и хорора Regia Fantastica, као и мноштво других издања које је објавило Удружење грађана Фанови научне фантастике SCI & FI, нека контактира Тихомира или Филипа преко њихових фејсбук профила:

https://www.facebook.com/tihomir.jovanovic.771

https://www.facebook.com/svetislav.f.filipovic