Дејан Ђорђевић – Проклетство (самиздат, 1988)

 

Писац Дејан Ђорђевић из Пожаревца је осамдесетих година прошлог века био добро познат СФ читаоцима.

Он је под псеудонимом Дејв Џорџ објавио 1984. године свој први роман Стазама вечности у 833. броју Рото X-100 Библиотеке (Дневник, Нови Сад), а у том у истом броју је штампана и његова прича Престо.

У периоду 1985/86 објавио је и приче Обелиск, Цвеће за Сарону, Ноћна Светлуцања, Књига Проклетства.

1988. године, тада 29-огодишњи Ђорђевић, под правим именом и презименом, у самиздат варијанти објављује хорор роман Проклетство, за који је насловницу радио сликар Зоран Димитријевић из Свилајнца.

Књига је штампана у 3.000 примерака, али и поред тога што је њен тираж био далеко већи од тиража данашњих жанровских издања - ова књига је веома тешко набављива и не може да се пронађе ни на сајтовима који се баве трговином књигама, а на прсте једне руке могу да се преброје сви они који су је прочитали а да нешто представљају у домаћој жанровској  књижевности.

Зато је ово Ђорђевићево дело и остало потпуно скрајнуто и заборављено.

Но, без обзира што Ђорђевићев роман Проклетство није доспео до ширег читалачког круга, ипак је то издање које је јако битно у домаћој жанровској књижевности.

Разлог битности романа Проклетство лежи у чињеници да он представља први домаћи модерни хорор роман.

Ипак, пошто се о Проклетству готово ништа ни не зна, појединци првим домаћим модерним хорор романом сматрају Пекићево Беснило (1983), што је потпуно погрешно, јер Беснило је превасходно трилер са елементима катастрофе, а не хорор.

Роман Проклетство почиње стварањем из Књиге Постанка, да би се после тога радња преселила у дом Дрејзера О’ Нила. У његовој кући читалац присуствује напетим и језивим хорор сценама, од којих окретање главе Дрејзерове кћерке Емили подсећа на сличну сцену из филма The Exorcist.

Након тога се радња романа враћа шест месеци уназад, и описује дешавања у етиопском селу Хадар, познатом по томе што је у њему 1974. године Доналд Јохансон пронашао остатке аустралопитекуса кога су научници назвали Луси.

(Мала дигресија - 2015. године је откривено да Луси у кичми има кост која припада бабуну, али научници свој еволутивни Луси фијаско покушавају да заташкају речима како бабунска кост која не припада наводном хоминиду ипак не мења ширу слику коју Луси доноси у причу о људској еволуцији, па је очевидно да је у питању само једна од многобројних научних шпекулација која је Доналду Јохансону донела светску славу и признања фондације Freedom From Religion).

 У Хадару петочлана експедиција састављена од троје антрополога (Фил Хјуз, Реј Сворворд, Тања), геолога (Томас Ринг) и палеоантрополога (Греј Кенеди) покушава да пронађе фосилне остатке других хоминида, у нади да ће надмашити Јохансоново откриће. Међутим, њихови планови почињу да се јалове када Реј исприча свој узнемирујући и опомињући сан у коме му се указао двоглави шестофалусни демон, који му је спомињао запис на плочи и рекао му да престане да изазива судбину и да се остави антропологије.

Исте вечери Реј пада у несвест и завршава у болници.

Такође у болници заврше и Ринг и Кенеди, а свој тројици медицински налази показују енормну пренадраженост централног нервног система.

Због тога Фил Хјуз и Тања прекидају истраживање на тој локацији, и сви се враћају у амерички Дајмон сити.

У делу романа који се одиграва у Дајмон ситију се појављују два битна лика.

Први је Дејв, Тањин брат, у чији посед доспе окултна Књига Проклетих.

Други је хиндуистички бакта Свимадема Пуросотама, који помоћу Бхагавад Гите настоји да Тањи и Филовој кћерци Кенди појасни постојање димензије у којој обитавају демони, те да на тај начин одговори Тању и Фила од повратка у Хадар, јер се тамо налази плоча са записом чије читање изазива буђење и призивање уснулих демона у наш свет.

Но, упркос бактином упозорењу, и упркос погибији геолога Томаса Ринга у саобраћајној несрећи, и упркос сновима милиона људи који сањају двоглавог шестофалусног демона - антрополог Фил Хјуз жељан славе, оглушујући се на молбе своје кћери о одлагању нове експедиције, одлази заједно са Тањом и новом екипом у Хадар, шест месеци након неуспеха првог истраживачког тима.

Уместо остатака хоминида, они крај речице Аваш проналазе плочу са које Тања прочита санскритски запис, чиме покреће ланац проклетсва и широм отвара врата мрачним силама које у свој пир крећу на све четири стране нашег света.

Тим чином постају јасне сцене из дома Дрејзера О’ Нила са почетка романа, и јасније се сагледавају све последице чистог зла које уврће људски ум, изазива делиријум ужаса и комада људска тела...

 

Иако Проклетство спада у краће романе, у њему су своје место поред свих набројаних ликова нашли и њихови пријатељи и породице.

Додуше, сваки од ликова има одређену улогу коју му је писац доделио.

Тако пријатељи и пријатељице мало трачаре, па мало причају о религији, док се деца мало играју и туку, па мало гледају ТВ вести које говоре о смрти Томаса Ринга, или пак украду од баке Књигу Проклетих и дају је Дејву.

Међутим, централни ликови романа Проклетство су сестра и брат - Тања и Дејв.

И док Тања представља предсказани окидач за проклетство које се сручује на човечанство, дотле је њен брат Дејв писац научне-фантастике, и у његовом лику је Ђорђевић неупитно представио самог себе.

Наиме, Дејв је његов познати псеудоним, а Дејвове приче које се помињу у роману Проклетство су Пурпурне очи моје Варне и Разлог за умирање, што су управо наслови Ђорђевићевих написаних, али у то време необјављених прича.

У Проклетству је писац сам себе описао у уста моја - хвалите ме стилу: интелигентан, сналажљив, забаван, згодан, леп, са лепим мишићавим рукама и аристократским вратом, а није пропустио прилику да испољи своју мегаломанију са констатацијом коју за његов рачун износи Тања: човек кога интересује успех и богатство.

Но, не може се оспорити да је Ђорђевић заиста испољио велику начитаност, као и широк спектар интересовања и знања (од физике, квантне механике, астрофизике, преко религије и филозофије, па до магије) које је пренео у свој роман, стављајући их у службу радње.

 

Проклетство је роман у коме се преплићу религијско, окултно и научно.

Религијско је у овом роману, у највећој мери, представљено кроз делове из Библије и Бхагавад Гите.

Тако са једне стране имамо јудеохришћанске приче о стварању, Адаму и Еви и њиховом прагреху, паганској и погрешној употреби крста као симбола хришћанства, те судњем дану, док са друге стране су ту хиндуистичка тумачења стварања, постојања, разарања и обнављања материјалних светова, као и објашњавања човеку невидљивих димензија и сила.

Неупућени ће се сигурно приупитати какве везе имају и зашто се мешају хришћанство и хиндуизам у овом роману?

Одговор на то питање лежи у религијском концепту смаку света.

И док је библијски смак света (судњи дан) позната ствар захваљујући Јовановој Апокалипси, многима је непозната чињеница да се и у Бхагавад Гити такође помиње смак света.

Тачније, у Бхагавад Гити (глава XVI, 9) се говори две врсте живих бића - боголиким и демонским, а демонска бића су злотвори плитка ума која се рађају за смак света.

Због тога у роману Проклетство смак света чини спону између хришћанства и хиндуизма, јер је управо читав роман и заснован на смаксветовном концепту који се на крају и дешава.

Окултно у Ђорђевићевом Проклетству представља Књига Проклетих, у којој је стварање описано на потпуно другачији начин него у Књизи Постанка. 

По садржају, Књига Проклетих би се могла посматрати и као демијуршка, јер Бог све обликује из крви која је у почетку постојала, а кад људи пролију крв људску - он на њих пушта анђеле који их хватају, а затим живе деру и комадају.

Такође се у Књизи Проклетих прецизирају порекло и намена плоче са натписом, и наговештава се зла судбина човечанства у случају проналажења плоче.

 

За научно у роману Проклетство је задужен Дејв, па се спомињу и читаоцу приближавају Теорија струна, Велика Јединствена Теорија, и Колб-Секел-Тарнерова могућност постојања свемир-сенке.

Оно на шта бих се осврнуо су Теорија струна и свемир-сенка.

Наиме, Теорија струна говори и да свемир нема 3+1 димензију (тачка, линија, простор, време), већ најмање десет-просторно временских димензија, а свемир-сенка је прича о постојању материје која би се према свемиру који је нама познат односила као свемир-сенка која би утицала на разне домене реалног света.

На овај начин Дејв, илити писац Ђорђевић, предочава и научним теоријама поткрепљује могућност истинитости религијских тврдњи из Библије и Бхагавад Гите о постојању димензија у којима обитавају бића - анђели, боголики и демони, а који су изван људског поимања, и да иста та бића утичу на дешавања у нашем свету.

Према томе, иако се у роману не сусреће са бактом Пуросотамом, Дејв веома суптилно, и на научни начин даје до знања читаоцима да су бактине речи о видљивом и невидљивом свету итекако могуће.

Због овога, Проклетство представља остварење у коме научно није супротстављено религијском, већ се научно налази у служби објашњавања и поткрепљивања религијског, из чијег смаксветовног концепта произилази хорор који у свет овог романа доносе пробуђене натприродне силе.

Кључни предмет у роману Проклетство је плоча са натписом која је закопана у Хадару, и бакта Пуросотама сматра да се у њој налазе мрачне силе, а Књига Проклетих наводи да су у њој вољом Божјом зазидани исти они анђели који су таманили људе по Божјој наредби

Какогод, проналазак плоче и читање записа доноси проклетство и уништење на свет.

Натпис који се на плочи налази је на санскриту и гласи: Адхисвараих мајаја сваја нидханам пурах манах 

Како у Проклетству није било простора да се растумачи натпис, он је остао непреведен.

У интервјуу датом 2000. године за часопис Астрономија, Ђорђевић није хтео да открије значење тих речи, него је најавио да ће се то сазнати у наставку романа Проклетство под називом Проклетство 2 - Комадање, али пошто тај роман никад није објављен, значење санскритског натписа на плочи је остало нејасно.

Но, значење тих речи би у мом слободном преводу било: Бог лажи (илузије) делује у собству и награђује лудилом, и такав превод донекле има смисла, јер та плоча је Божје дело, а награда за непослушност Богу и откривање плоче је лудило изазвано ослобођеним проклетством које доносе демони-мрачне силе-анђели.

 

У истом интервјуу за Астрономију, писац је направио и извесну недоумицу о жанру романа Проклетство. Тада је изјавио следеће: Проклетство  је нешто измешу СФ-а и хорора или, боље речено, то је научна фантастика са благом дозом хорора. 

Међутим, без обзира на ову изјаву - овај роман није никаква научна фантастика.

Прво - читањем Проклетства се јасно види да је његова садржина хорорична (са све реалном претњом по људске животе опасних натрприродних сила), а не научнофантастична.

Друго - писац се користи постојећим научним теоријама. Он не измишља нове, нити надграђује постојеће, већ као што сам рекао - научним поткрепљује религијско из чега проистиче хорор.    Наравно, сасвим је у реду да неко сматра Теорију струна научном-фантастиком, као и да на исти начин научном-фантастиком сматра и Теорију еволуције која никада није доказана, али која се наметнуто учи по школама као наводно најближа истини. Којој истини, каквој истини и чијој истини, то је право питање. 

Треће - у роману је Дејв СФ писац, а Тања и Фил на обали Аваша причају о писању научне-фантастике. Помињу се СФ часописи Astounding Science Fiction, Amazing Stories, Astonishing Stories, затим писци Кембел, Асимов, Саган, Пол, Кларк, те случај Розвел, летећи тањири, Аполо 11 и случај Рама, Лаби, Аларди, Дини, Ендавур, Еса, Кунис, Алим (који је писац грешком приписао Аполо 11 мисији, иако се поменути случај десио на Аполо 15 мисији). Но све су то минијатуре које се кроз разговоре или размишљања само провуку у роману и немају никаквог утицаја на радњу и збивања. Просто речено - набрајање и навођење СФ часописа, писаца и неких догађаја ни најмање не чини овај роман научно-фантастичним, а од свега овога је много упечатљивије како је Ђорђевић у свом роману, под налетом ослобођеног проклетства, претворио једну од поноћних радио емисија Дагласа Адамса (из чијег серијала радио-емисија је настао Аутостоперски водич кроз галаксију) у демонски хорор-шоу који се емитује уживо.

Четврто - у предговору романа Проклетство стоји следеће: Чињеница да хорор жанр тек почиње да осваја просторе југословенског тржишта књиге, изгледа да нема никаквог утицаја на Ђорђевићево литерарно опредељење. Иако је до сада био искључиво писац научне фантастике, аутор као да је одједном одлучио да напусти воде високотиражног СФ жанра и заплови другим токовима на западу такође високотиражног поджанра научне фантастике - хорора.

Иако је више је него јасно да хорор није никакав СФ поджанр као што пише у предговору овог романа, то уопште не мења суштину приче да Проклетство није СФ, већ хорор, те да Ђорђевић 12 година пре интервјуа у коме је свој роман окарактерисао као научну фантастику са благом дозом хорора није имао никаквих проблема са аутором предговора који му је ово дело обележио као хорор.

Ђорђевићев роман Проклетство не представља епохално дело у смислу оствареног утицаја на друга издања, зато што дело које није уопште познато - не може ни имати никаквог утицаја, али, роман Проклетство је епохално дело у антологијском смислу, и као прво домаће модерно хорор остварење представља класик домаће жанровске књижевности, те је свакако штета што и поред сасвим пристојног тиража није успело да пронађе пут до читалаца.

Дејан Ђорђевић је као писац имао итекаквог списатељског дара, знања, умећа и искуства, па ко год од љубитеља жанра буде био у прилици да прочита Проклетство - нека то и уради, неће се покајати.

ANNATHEMA – Decibel CD (Miner Recordings, 2012)

 

Љубазношћу господина Милана, власника издавачке куће Miner Recordings, добио сам четврти албум новосадског бенда Annathema под називом „Decibel“, па ће у овом тексту да уследи мој осврт на то издање. Уз то, ово је идеална прилика и да напишем осврт на њихов дотадашњи опус, а ту прилику нећу да пропустим.

Рад и издања групе Annathema могу да се поделе у три фазе.

Прву фазу чине њихова прва два албума која су се појавила на касетама и плочама - албум „Annathema“, објављен за издавачку кућа Panonija Koncert из Новог Сада 1989. године, и албум „Empire of Noise“, објављен за такође новосадски Explosive Records 1991. године.

Та два албума стилски и имају и немају сличности. На албуму „Annathema“ у највећој мери преовлађује мелодични heavy metal, који је у својим најблиставијим тренуцима пресечен thrash metalom. Но, бенд Annathema је захваљујући свом истоименом првенцу и гомили свирки, али и непрекидном хајпу који је Explosive Records правио око њих (проглашавајући их и легендама домаћег thrasha), стекао велики углед на простору тадашње СФРЈ, а цела прича је требало да буде овенчана објављивањем помпезно најављиваног другог албума „Empire of Noise“. 

Taj албум се појавио 1991. године, а на њему је Аnnathema под утицајем бенда Testament направила потпуни стилски заокрет ка чистом thrash metalu. Међутим, иако је „Empire of Noise“ био и по песмама и по продукцији за копље изнад првог албума, Annathema није успела да дочека његово објављивање и на компакт диску, нити да га испромовише онако како смо сви у то време очекивали. Разлог томе је распад групе који се десио средином лета исте године. Зато је Annathema остала ускраћена и за најављени це-де, а и за oзбиљну промоцију, па су пре изласка албума у правој постави имали само један већи концерт са групом Bloodbath у Београду почетком лета 1991, а са скрпљеном поставом су свирали пред неколико хиљада људи на Hard Metal фестивалу у Новом Саду крајем августа 1991. Са тим скроз разочаравајућим наступом на Hard Metal фестивалу, на коме су били највљени као хедлајнери, завршава се прва фаза рада овог бенда.

 

Ако бих сада, лишен дечачке занесености, подвукао црту о албумима „Annathema“ и „Еmpire of Noise“, могао бих мирне савести да кажем да када би са њих узели најбоље песме - једва да би успели да направимо један цео квалитетан албум. Нумере „To Hell and Back“ и „Loud, Proud and Deaf“ (уз можда „Killer Machine“ и „Rough Sound“) са прве плоче, и „Road Warrior“, „Sleepless Night“, „Pray with your blood“ и „Empire of Noise“ са другог винила су ипак премало да би сва она прича која је о овом бенду била пласирана тих година била заиста и оправдана. Но, истини за вољу, групи Annathema свакако треба одати признање да је заједно са бендовима Epidemic Zone, Sarcasm, Game Over, Salem, Xenophobia, Drinking Skull, Bombarder, Bloodbath, Heller, Demoniac, Pergament... била једна од  узданица тадашње југословенске thrash/speed/death metal сцене.

Другу фазу рада групе Annathema представља поновно окупљање 1998. године у скоро па истој постави која се била распала седам година раније, и објављивање трећег албума „Don't go Down“, који се појавио на касети за Explosive Records.

Албум „Don't go Down” стилски наликује њиховом првом албуму, али је њему, за разлику од првенца, thrash metal сведен на минимум. На Annatheminom трећем албуму доминира Heavy'n'Hard звук уз доста rock солажа, али ова касета у комплету не нуди слушаоцу позив на друго и треће слушање. Описан у три речи, албум „Don't go Down“ је блед, килав, исподпросечан, а са њега бих на силу могао да издвојим само песму „Wolf“ и ниједну другу.

Повратнички албуми би морали да понуде квалитет, али и да по квалитету надмаше претходни албум. Annathema албумом „Don't go Down“ дефинитивно није успела ни у једној од ове две тачке, а чак се добрано удаљила од одређеног квалитета приказаног на „Empire of Noise“ плочи.

Трећa фаза Аnnatheminog рада почиње доласком новог певача (2008), а затим се наставља снимањем четвртог материјала под називом „Decibel“ (2010) и његовим објављивањем на компакт диску за издавачку кућу Miner Recordings (2012).

Мало техничких детаља о албуму „Decibel“: на њему се налази 11 песама које трају преко 45 минута, па тиме ово издање чине најдужим Annatheminim албумом јер су му сва три претходника трајала по 37 минута. Буклет диска је обиман и садржи дотадашњу биографију и дискографију бенда, текстове песама и слике.

Продукција материјала је набуџена, гитаре наоштрене, метал и класичних солажа у песмама има на претек, бубањ закива, а певач је својим гласом успео да убризга свежу крв у овај, до тог тренутка, безмало бескрвни бенд.

За 8 од 11 песама са диска „Decibel“ може се рећи да су рађене у thrash metal жанровском стилу и да представљају модернију верзију најсветлијих момената забележених на плочи “Empire of Noise”, a чак је и сам назив албума „Decibel“ симболично повезан са називом „Еmpire of Noise“ (царство буке) пошто Decibel представља и мерну јединицу за изражавање јачине буке.

Међу тих осам песама су се нашле брзе („The Pressure song“, „One of Us“), затим песме mid-tempa („Apocalyptic Breed“, „Home Again“, „Damned at all“) у којима више него другде предњачи певачев Panterizovani вокал, као и песме које су мешавина брзог и средњег темпа („We are two worlds....“, „The Snake“, „Hate time“). Значи, ред брзе вожње, ред џ-џ-џ гитара, ред и једног и другог, уз мало брејкова, као и изврсних хорских бек вокала (поготово оних у песми „Hate time“). Ових осам песама чине квалитативно компактну целину, која није постојала на претходним Annatheminim издањима.

Остале три песме су: „The Black Santa“, „Lousey Was a Whore“ и „Neću da znam“. И док прве две наведене представљају Annathemu у оном њеном почетном HM'n'H стилу са трунком thrasha, трећа је кратка thrashcore кидалица, коју је отпевао певач Ritma Nereda.

Нумере које се одмах по првом слушању издвајају са албума „Decibel“ су: „The Pressure Song“, „Damned at all“, „One of Us“, „The Snake“, „Hate time“, „The Black Santa“, што је више од половине материјала.

Самим тим, очигледно да је Аnnathema песмама са диска „Decibel“ понудила квалитет, као и да је тим квалитетом надмашила претходни „Don't go Down“ албум (што, руку на срце, ни није било тешко обзиром на његов "квалитет"), те се може без икакве погрешке закључити да је „Decibel“ њихово најбоље остварење.

ARMAGEDDON – Heavy Metal Saga (Rock Express Records, 2002)

На петнаесту годишњицу постојања групе Armageddon, издавачка кућа REX Records је овом бенду објавила компилацијски диск под називом „Heavy Metal Saga“. На диску се нашло 12 песама које су раније биле објављене на Armageddonovim званичним касетним албумима „The Eternal Mystery“ (Megaton, 1993) и „United Forces“ (S.Т. Stage, 1995), као и на самиздат касети “Savage DemoNS” (1999), а на компилацију су убачене и једна нова нумера (настала спајањем четири инструментала који су снимани 1994.г. и 2002.г.), као и једна ствар новосадске групе Pergament.

Прецизније речено, међу 14 песама са диска нашле су се четири композиције са „The Eternal Mystery“ („No Advice“, „Black Swan Rider“, „Magic Star“, „Sarabanda“), шест са „United Forces“ („Sound Of Thunder“, „Memories“, „Clouds In The Sky“, „Go Down With R’N’R”, „Link Of The Time“, „Electric Gawot“), две са “Savage DemoNS” („Lavica“, „Jednoj Vili“), једна нова („Gandalf Suite“)  и нумера „Children Of A Savage Kind Of Seed“ новосадског бенда Pergament.

Ђорђе Летић, оснивач Armageddona, је на свом првом званично објављеном касетном албуму „The Eternal Mystery“ сарађивао са Бранком Баџићем, тадашњим певачем Pergamentа, а Armageddonov други званично објављени касетни албум „United Forces“  представља куриозитет јер су се уз Летићеве инструментале на њему нашле и песме новосадских State Of Shock („Sound Of Thunder“), Данице Вукелић („Memories“) и групе Expansia („Clouds In The Sky“, „Go Down With R’N’R”, „Link Of The Time“). Ових пет наведених нумера оригинално не припадају Armageddonu, али Летић их је уврстио и на свој касетни албум „United Forces“ и на компилацијски диск  „Heavy Metal Saga“ не би ли их сачувао од заборава, што је гест за сваку хвалу. У годинама које су уследиле, Armageddon је обрадио песме „Sound Of Thunder“ и „Memories“ и изводио их је уживо, но уживо изведене обраде ових нумера су се, за сада, нашле само на онлајн издањима овог бенда.

За слике на омоту компилацијског диска „Heavy Metal Saga“, као и за његов дизајн, побринуо се светски познати стрип цртач и илустратор Бане Керац. О Керцу као уметнику је излишно говорити, али поменућу његов стрип „Cat Claw“ (излазио од 1981.г. до 1994.г.), затим кратки стрип „Teekwan“ који се 1991/92 г. појављивао у магазину „Hard Metal“, као и дизајне омота и логоа које је до тренутка објављивања компилације „Heavy Metal Saga“ радио домаћим бендовима Annathema („Empire Of  Noise“ LP/1991), Pergament („Mr War“ касетни мини-албум/1991), Bloodbath („Traumatic Memories“ LP/1992), Rosenkreutz (CD/1997).

Компилацијски диск „Heavy Metal Saga“ отвара нумера „Sound Of Thunder“ коју је 1989.г. снимио бенд State Of Shock. Ради се о сасвим солидној песми са споријим old school heavy/thrash рифовима, грубим али на моменте мелодичним гласом, хорским позадинским вокалима у рефрену, лепом соло деоницом и дозираним клавијатурама. Ова композиција звучи и помало анатемично, можда због тога што је бас одсвирао басиста групе Annathema, а можда због чврсте продукције из студија Маtrix у коме је своје албуме снимала и Annathema. Обрађене верзије песме „Sound Of Thunder“ које је Armageddon изводио уживо на својим наступима налазе се на онлајн издањима овог бенда - „Kill The Leader“ (EP, 2017) и „Live With 3 Guitars“ (2018).

Друга песма на диску је „Children Of A Savage Kind Of Seed“.  Ову нумеру је група Pergament објавила на свом касетном мини-албуму „Mr. War“ (Ghoust House, 1991), а пре тога и на плочи „Vruća Linija“ (Ghoust House, 1988), али у верзији на матерњем језику под називом „Deca Divljeg Semena“. Ако се неко пита зашто се на компилацији нашла и ова песма, то је зато што је Ђорђе Летић био (и остао) велики фан Pergamentа, као и због тога да би и њу спасао заборава, пошто у тренутку појављивања диска Pergament није функционисао. Нумера „Children Of A Savage Kind Of Seed“ сигурно спада међу пар најбољих песама тадашњег југословенског heavy metala, а касетни мини-албум „Mr. War“ је уз прву плочу групе Pomaranča („Peklenska Pomaranča“, PGP RTB, 1981) нешто најбоље што је Yu heavy metal понудио у то време. Заиста, штета је што је „Mr. War“ објављен само на касети, иако је својевремено била најављена и плоча, и штета је што до данашњег дана није урађено никакво реиздање овог материјала. Иначе, Armageddon је обрадио и уживо изводио песму „Children Of A Savage Kind Of Seed“, па је симфо верзијa те нумере уврштена на званично објављени диск „Magic Star“ EP Live (Tmina Records, 2016), док се верзија са клавијатурама нашла на онлајн издању „Kill The Leader“ (EP, 2017).

После песме бенда Pergament, на диску следе три Armageddonovе нумере са званично објављеног касетног албума „The Eternal Mystery“. Реч је о композицијама „No Advice“, „Black Swan Rider“ и „Magic Star“. Ове три песме представљају најупечатљивије тренутке из ране фазе Armageddonovog рада, и све три су умногоме допринеле обликовању прогресивног симфо метал стила по коме је Armageddon и до данас остао препознатљив. У њима се Ђорђе Летић профилисао као виртуозни гитариста и одличан композитор и аранжер, а отпевао их је Бранко Баџић, тада певач Pergamenta, који је у исто то време словио за најбољи глас Yu heavy metal сцене. Летић је у све три нумере одсвирао и клавијатуре, а преко синтисајзера је одрадио и оргуље, трубе, виолине, хорове, звона итд., те је Armageddon звучао потпуно другачије од бендова који су били тада присутни на домаћој метал сцени.

Песма „No Advice“ је снимана 1992. године и траје преко шест минута, а за њу је текст писао Баџић. И док је његов текст типичан rock без много филозофирања, на Летићеву музику за ову нумеру је утицај извршила композиција „Концерт за клавир у а-молу“ норвешког композитора Едварда Грига из 19. века. Летићев раскошни таленат извођења малмстиновски технички прецизног метала спојеног са класиком долази до изражаја током целе песме „No Advice“, а поготово у подужој соло деоници која је осмишљена као песма у песми и која може без икаквог проблема да функционише као засебан део. За соло деоницу из нумере „No Advice“  је сниман спот 1993. године,  а недуго након тога је та соло деоница (илити песма у песми) названа „Demon’s Advice” и Armageddon је под тим именом изводи на својим наступима.

„Black Swan Rider“ је четврта композиција на компилацијском диску „Heavy Metal Saga“. Снимана је 1991. године, траје нешто мање четири минута, а њен текст потписује Баџић. Нумера „Black Swan Rider“ је важила за највећи хит са касетног албума „The Eternal Mystery“, а свакако да спада и у најквалитетније Armageddonove песме свих времена. И доиста, ради се о хитоидној и фуриозном енергијом изведеној композицији са упечатљивом соло деоницом. У песми постоји и део у коме се гитаре надопуњују са трубама, па тај микс звучи у најмању руку победнички, а по мом мишљењу је Баџић ову ствар отпевао најбоље од све три које је снимио са Armageddonom. За нумеру „Black Swan Rider“ је урађен спот 1994. године, а ова песма је протоком времена доживела разне модификације од којих бих истакао „unique symphonic version“ која се нашла на диску „Magic Star“ EP Live.

Пета композиција на диску се зове „Magic Star“. Она је била прва од три Armageddonove песме које је отпевао Баџић (забележена је у студију 1990.г.). Нумера траје скоро шест минута, а текст је писао Летић, те је приметна разлика у тематици у односу на Баџићеву лирику. Мистичан текст са дозом фантастике прати одлична музичка подлога коју карактерише смењивање бржих делова са мирнијим али атмосферичним и мрачним секвенцама које су испуњене бритким и ефектним солажама, виолинама и хоровима. Иако је песма „Black Swan Rider“ била Armageddonov први хит, композиција „Magic Star“ је кроз деценије постала Armageddonov заштитни знак тј. песма по којој се овај бенд препознаје. Самим тим, и она је доживела да буде објављивана у више различитих верзија, од којих је најимпресивнија „extended symphonic version“ која се појавила на диску „Magic Star“ EP Live.

Након три бисера из ране фазе Armageddonovog рада, шеста песма на компилацији такође припада Armageddonu и такође долази из њихове ране фазе рада, а такође је првобитно и била објављена на касетном албуму „The Eternal Mystery“. Нумера се зове „Sarabanda“ и снимљена је 1992. године, но она нема никаквих додирних тачака са металом, него је у питању необарокна обрада композиције коју је Георг Фридрих Хендл оригинално написао за оргуље у 18. веку.  Armageddon је на својим званичним издањима „Eternal Mystery Rediscovered“ (CD, Tmina Records, 2015) и „Magic Star“ EP Live објавио нумеру „Sarabanda“ у две метализиране али различите верзије, и то са текстом који носи Летићев лични печат погодан искљчиво за ову тужноцеремонијалну мелодију.

Седма ствар на компилацијском диску се зове „Memories“ и снимана је 1990. године.  У овој нумери су гитаре одсвирали Саша Фриш (касније оснивач групе Pero Defformero ) и Злаја Драшковић (касније члан бенда Love Hunters), но главни адут ове одличне heavy metal песме су фантастичне вокалне деонице које је префињеним гласом отпевала Даница Вукелић. „Memories“ је ствар којој ни најпробирљивији не могу да нађу ману, те је Летић уврштавањем ове нумере на касетни албум „United Forces“ и це-де „Heavy Metal Saga“ учинио велику ствар и спасио један heavy metal драгуљ од потпуног заборава. Обрађена верзија песме „Memories“ коју је Armageddon извео уживо на Exit фестивалу 2015.г. налази се на онлајн издању под називом „Sand Of Time“, које се појавило под окриљем Serbian Metal Portala 2016. године.

Осмом, деветом и десетом нумером на компилацији су представљени радови бенда Expansia. Ради се о квалитетом уједначеним мелодичним heavy/hard/thrash песмама „Clouds In The Sky“ (1993), „Go Down With R’N’R” (1993) и „Link Of The Time“ (1994), а од ове три песме идвојио бих последњу. За њу није рађен спот, али јесте за нумеру „Go Down With R’N’R”. Убр, Ђорђе Летић је крајем деведесетих година 20. века, заједно са Стеваном Буквићем, гитаристом групе Expansia, основао бенд Tornado.

Наредне четири композиције на компилацијском диску „Heavy Metal Saga“ су резервисане за Armageddonovа студијска остварења из средине и с краја последње деценије прошлог века које су се нашле на званичном касетном албуму „United Forces“ (1995) и самиздат касети “Savage DemoNS” (1999) , као и за једну нову песму,  а реч је о нумерама „Electric Gawot“, „Gandalf Suite“, „Lavica“ и „Jednoj Vili“.

„Electric Gawot“ је сниман 1994. године и објављен је на касети „United Forces“, а у питању је двоминутна инструментална обрада Хендлове композиције.. Но, за разлику од  већ поменуте обраде Хендлове „Sarabandе“, „Electric Gawot“ је урађен у бравурозно одсвираном метал стилу, и за њега је летос направљен и видео клип са фотографијама из периода 1989/92.

Дванаеста нумера, „Gandalf Suite“, била је једина нова Armageddonova композиција која се нашла на компилацијском диску, а инспирацију је црпла из Толкинове трилогије „Господар прстенова“. „Gandalf Suite“ траје 13 минута и чине га четири инструменталне целине, које су назване „Jedrenjak“, „Balrog“, „Hidden Melody“ и „Pesma Orka“. Међутим, једина метал целина у „Гандалфовој Свити“ је био до тада необјављени инструментал „Balrog“, који је у ствари представљао инструменталну верзију Armageddonove песме „No Advice“ iz 1992. године, а која је 1994. године у студију обогаћена хорор ефектима и исто таквим наративним вокалима који цитирају Едгара Алана Поа. Остале три инструменталне целине („Jedrenjak“/2002 „Hidden Melody“/1994 и „Pesma Orka“/2002) немају додирних тачака с металом, већ су у питању неоренесансно-неокласичне нумере, од којих је једино „Hidden Melody“ била објављена раније (на касети „United Forces“), а све три су се након ове компилације појавиле и на це-де албуму Летићевог неоренесансно-неокласичног ансамбла V.I.T.R.I.O.L. - „Song Of Fairies“ (REX Records, 2004).

Следећа песма је „Lavica“. Снимана је 1999. године и била је објављена на касети “Savage DemoNS”. „Lavica“ је солидна heavy metal ствар са мало симфо rocka и сасвим добрим Летићевим певањем, а музика из ове нумере је искоришћена за један од великих Armageddonovih хитова - за песму „Horus, The Avenger“ са касније објављеног албума „Egyptian Suite“ (CD, Karthago Records, 2009).

Последња, четрнаеста песма на компилацији је акустична балада „Jednoj Vili“, која је попут „Lavice“ била објављена на касети “Savage DemoNS”. Иначе, обе ове композиције, и „Lavica“ и „Jednoj Vili“, воде се на компилацијском диску као „radio bonus tracks“ и нису биле уврштене на касетну компилацију „Heavy Metal Saga“ коју је такође објавио београдски REX Records.

На крају ове подуже рецензије компилацијског диска „Heavy Metal Saga“ написаћу и закључак.

Пре свега бих поменуо једну малу примедбу на избор песама, мада са ове временске дистанце која је протекла од издавања диска до данас то више није ни битно. Па ипак, мишљења сам да на компилацијском диску „Heavy Metal Saga“ нису морале да се нађу композиције „Sarabanda“ и „Gandalf Suite“, и то не зато што су лоше, напротив, него због тога што те две нумере нису метал, те из тог разлога нису ни морале на буду уврштене на це-де који носи назив „Heavy Metal Saga“. Уз то, обе композиције заједно трају преко 17 минута, те сматрам да је уместо њих могао да буде на диск уврштен монументални двадесетоминутни инструментал „The Eternal Mystery“ са истоименог Armageddonovog званично објављеног касетног албума из 1993. године.

Но, као што сам написао, са ове дистанце је излишно дискутовати о томе, па ћу да се пребацим на похвалне ствари о компилацијском диску „Heavy Metal Saga“.

Прво, на овом диску се налазе одличне домаће метал песме „Children Of A Savage Kind Of Seed“, „No Advice“, „Black Swan Rider“, „Magic Star“, „Memories“, те солидне „Sound Of Thunder“,„Link Of The Time“, „Electric Gawot“ и „Lavica“.

Друго, овај диск је, попут касетног албума „United Forces“, сачувао од заборава неке одличне, солидне и добре домаће метал песме које су снимане од краја осамдесетих до средине деведесетих година прошлог века, а које су положиле тест времена и могу да се слушају и дан-данас.

Треће, само на овом диску се налазе оригиналне верзије старих Armageddonovih  композиција  „No Advice“, „Black Swan Rider“ и „Magic Star“ са касетног албума „The Eternal Mystery“. На свим осталим Armageddonovim дисковима се ове три песме појављују у мање или више измењеним верзијама.

Четврто, ово је први и за сада једини це-де на коме се нашла нека стара песма бенда Pergament.

Пето, овим диском је обележен и јубилеј петнаест година постојања Armageddonа, а такве јубилеје треба ценити.

Ових пет наведених разлога су и више него довољни да компилацијски диск „Heavy Metal Saga“ буде препоручен свим колекционарима домаће метал сцене, као и свим поштоваоцима рада бенда Armageddon.

ARMAGEDDON Инфо

 

Новосадски бенд Armageddon није потребно посебно представљати јер се ради о ветеранима домаће сцене.

Ипак, поменућу пар основних података за све оне који се по први пут срећу са овом групом.

Armageddon је основао Ђорђе Летић давне 1987. године. 

Бенд  је од свог почетка успешно комбиновао sympho-power-prog метал са класичном и неокласичном музиком, и што је најбитније - никада није подлегао тренутним метал трендовима, већ је од првих демо снимака до данашњих дана остао доследан свом звуку.

Дискографија ове групе је обимна и састоји се што од физичких што од онлајн издања, па ћу да наведем само она која су се појавила на физички опипљивим носачима звука:

„Eternal Mystery“ (касета, Megaton, 1993)

„United Forces“ (касета, S.T. Stage, 1995)

„Under Symphonic Spell Vol.1“ (касета, самиздат, 1997)

„Savage DemoNS“ (касета, самиздат, 1999)

„Heavy Metal Saga“/2002  (CD, REX Records, 2002)

„Egyptian Suite“ (CD, Karthago Records, 2009)

„Eldorado“ EP (CD, One Records, 2012)

„Doomsday Concert“ Live (CD+ DVD, Miner Recordings, 2014)

„Eternal Mystery Rediscovered“ (CD, Tmina Records, 2015)

„Magic Star“ EP Live (CD, Tmina Records, 2016)

„Triptych“ (двоструки CD + DVD, Tmina Records, 2016)

„Master Of Pеаce“ (LP, Soul Peddler, 2020)

„Master Of Peace” (CD, Tmina Records & V.I.T.R.I.O.L. Agency, 2021).