Писац Дејан Ђорђевић из Пожаревца је осамдесетих година прошлог века био добро познат СФ читаоцима.
Он је под псеудонимом Дејв Џорџ објавио 1984. године свој први роман Стазама вечности у 833. броју Рото X-100 Библиотеке (Дневник, Нови Сад), а у том у истом броју је штампана и његова прича Престо.
У периоду 1985/86 објавио је и приче Обелиск, Цвеће за Сарону, Ноћна Светлуцања, Књига Проклетства.
1988. године, тада 29-огодишњи Ђорђевић, под правим именом и презименом, у самиздат варијанти објављује хорор роман Проклетство, за који је насловницу радио сликар Зоран Димитријевић из Свилајнца.
Књига је штампана у 3.000 примерака, али и поред тога што је њен тираж био далеко већи од тиража данашњих жанровских издања - ова књига је веома тешко набављива и не може да се пронађе ни на сајтовима који се баве трговином књигама, а на прсте једне руке могу да се преброје сви они који су је прочитали а да нешто представљају у домаћој жанровској књижевности.
Зато је ово Ђорђевићево дело и остало потпуно скрајнуто и заборављено.
Но, без обзира што Ђорђевићев роман Проклетство није доспео до ширег читалачког круга, ипак је то издање које је јако битно у домаћој жанровској књижевности.
Разлог битности романа Проклетство лежи у чињеници да он представља први домаћи модерни хорор роман.
Ипак, пошто се о Проклетству готово ништа ни не зна, појединци првим домаћим модерним хорор романом сматрају Пекићево Беснило (1983), што је потпуно погрешно, јер Беснило је превасходно трилер са елементима катастрофе, а не хорор.
Роман Проклетство почиње стварањем из Књиге Постанка, да би се после тога радња преселила у дом Дрејзера О’ Нила. У његовој кући читалац присуствује напетим и језивим хорор сценама, од којих окретање главе Дрејзерове кћерке Емили подсећа на сличну сцену из филма The Exorcist.
Након тога се радња романа враћа шест месеци уназад, и описује дешавања у етиопском селу Хадар, познатом по томе што је у њему 1974. године Доналд Јохансон пронашао остатке аустралопитекуса кога су научници назвали Луси.
(Мала дигресија - 2015. године је откривено да Луси у кичми има кост која припада бабуну, али научници свој еволутивни Луси фијаско покушавају да заташкају речима како бабунска кост која не припада наводном хоминиду ипак не мења ширу слику коју Луси доноси у причу о људској еволуцији, па је очевидно да је у питању само једна од многобројних научних шпекулација која је Доналду Јохансону донела светску славу и признања фондације Freedom From Religion).
Исте вечери Реј пада у несвест и завршава у болници.
Такође у болници заврше и Ринг и Кенеди, а свој тројици медицински налази показују енормну пренадраженост централног нервног система.
Због тога Фил Хјуз и Тања прекидају истраживање на тој локацији, и сви се враћају у амерички Дајмон сити.
У делу романа који се одиграва у Дајмон ситију се појављују два битна лика.
Први је Дејв, Тањин брат, у чији посед доспе окултна Књига Проклетих.
Други је хиндуистички бакта Свимадема Пуросотама, који помоћу Бхагавад Гите настоји да Тањи и Филовој кћерци Кенди појасни постојање димензије у којој обитавају демони, те да на тај начин одговори Тању и Фила од повратка у Хадар, јер се тамо налази плоча са записом чије читање изазива буђење и призивање уснулих демона у наш свет.
Но, упркос бактином упозорењу, и упркос погибији геолога Томаса Ринга у саобраћајној несрећи, и упркос сновима милиона људи који сањају двоглавог шестофалусног демона - антрополог Фил Хјуз жељан славе, оглушујући се на молбе своје кћери о одлагању нове експедиције, одлази заједно са Тањом и новом екипом у Хадар, шест месеци након неуспеха првог истраживачког тима.
Уместо остатака хоминида, они крај речице Аваш проналазе плочу са које Тања прочита санскритски запис, чиме покреће ланац проклетсва и широм отвара врата мрачним силама које у свој пир крећу на све четири стране нашег света.
Тим чином постају јасне сцене из дома Дрејзера О’ Нила са почетка романа, и јасније се сагледавају све последице чистог зла које уврће људски ум, изазива делиријум ужаса и комада људска тела...
Иако Проклетство спада у краће романе, у њему су своје место поред свих набројаних ликова нашли и њихови пријатељи и породице.
Додуше, сваки од ликова има одређену улогу коју му је писац доделио.
Тако пријатељи и пријатељице мало трачаре, па мало причају о
религији, док се деца мало играју и туку, па мало гледају ТВ вести које говоре
о смрти Томаса Ринга, или пак украду од баке Књигу Проклетих и дају је
Дејву.
Међутим, централни ликови романа Проклетство су сестра и брат - Тања и Дејв.
И док Тања представља предсказани окидач за проклетство које се сручује на човечанство, дотле је њен брат Дејв писац научне-фантастике, и у његовом лику је Ђорђевић неупитно представио самог себе.
Наиме, Дејв је његов познати псеудоним, а Дејвове приче које се помињу у роману Проклетство су Пурпурне очи моје Варне и Разлог за умирање, што су управо наслови Ђорђевићевих написаних, али у то време необјављених прича.
У Проклетству је писац сам себе описао у уста моја - хвалите ме стилу: интелигентан, сналажљив, забаван, згодан, леп, са лепим мишићавим рукама и аристократским вратом, а није пропустио прилику да испољи своју мегаломанију са констатацијом коју за његов рачун износи Тања: човек кога интересује успех и богатство.
Но, не може се оспорити да је Ђорђевић заиста испољио велику начитаност, као и широк спектар интересовања и знања (од физике, квантне механике, астрофизике, преко религије и филозофије, па до магије) које је пренео у свој роман, стављајући их у службу радње.
Проклетство је роман у коме се преплићу религијско, окултно и научно.
Религијско је у овом роману, у највећој мери, представљено кроз делове из Библије и Бхагавад Гите.
Тако са једне стране имамо јудеохришћанске приче о стварању, Адаму и Еви и њиховом прагреху, паганској и погрешној употреби крста као симбола хришћанства, те судњем дану, док са друге стране су ту хиндуистичка тумачења стварања, постојања, разарања и обнављања материјалних светова, као и објашњавања човеку невидљивих димензија и сила.
Неупућени ће се сигурно приупитати какве везе имају и зашто се мешају хришћанство и хиндуизам у овом роману?
Одговор на то питање лежи у религијском концепту смаку света.
И док је библијски смак света (судњи дан) позната ствар захваљујући Јовановој Апокалипси, многима је непозната чињеница да се и у Бхагавад Гити такође помиње смак света.
Тачније, у Бхагавад Гити (глава XVI, 9) се говори две врсте живих бића - боголиким и демонским, а демонска бића су злотвори плитка ума која се рађају за смак света.
Због тога у роману Проклетство смак света чини спону
између хришћанства и хиндуизма, јер је управо читав роман и заснован на
смаксветовном концепту који се на крају и дешава.
Окултно у Ђорђевићевом Проклетству представља Књига Проклетих, у којој је стварање описано на потпуно другачији начин него у Књизи Постанка.
По садржају, Књига Проклетих би се могла посматрати и као демијуршка, јер Бог све обликује из крви која је у почетку постојала, а кад људи пролију крв људску - он на њих пушта анђеле који их хватају, а затим живе деру и комадају.
Такође се у Књизи Проклетих прецизирају порекло и
намена плоче са натписом,
и наговештава се зла
судбина човечанства у случају проналажења плоче.
За научно у роману Проклетство је задужен Дејв, па се
спомињу и читаоцу приближавају Теорија струна, Велика Јединствена Теорија, и
Колб-Секел-Тарнерова могућност постојања свемир-сенке.
Оно на шта бих се осврнуо су Теорија струна и свемир-сенка.
Наиме, Теорија струна говори и да свемир нема 3+1 димензију (тачка, линија, простор, време), већ најмање десет-просторно временских димензија, а свемир-сенка је прича о постојању материје која би се према свемиру који је нама познат односила као свемир-сенка која би утицала на разне домене реалног света.
На овај начин Дејв, илити писац Ђорђевић, предочава и научним теоријама поткрепљује могућност истинитости религијских тврдњи из Библије и Бхагавад Гите о постојању димензија у којима обитавају бића - анђели, боголики и демони, а који су изван људског поимања, и да иста та бића утичу на дешавања у нашем свету.
Према томе, иако се у роману не сусреће са бактом Пуросотамом, Дејв веома суптилно, и на научни начин даје до знања читаоцима да су бактине речи о видљивом и невидљивом свету итекако могуће.
Због овога, Проклетство представља остварење у коме научно није супротстављено религијском, већ се научно налази у служби објашњавања и поткрепљивања религијског, из чијег смаксветовног концепта произилази хорор који у свет овог романа доносе пробуђене натприродне силе.
Кључни предмет у роману Проклетство је плоча са натписом која је закопана у Хадару, и бакта Пуросотама сматра да се у њој налазе мрачне силе, а Књига Проклетих наводи да су у њој вољом Божјом зазидани исти они анђели који су таманили људе по Божјој наредби
Какогод, проналазак плоче и читање записа доноси проклетство и уништење на свет.
Натпис који се на плочи налази је на санскриту и гласи: Адхисвараих мајаја сваја нидханам пурах манах
Како у Проклетству није било простора да се растумачи натпис, он је остао непреведен.
У интервјуу датом 2000. године за часопис Астрономија, Ђорђевић није хтео да открије значење тих речи, него је најавио да ће се то сазнати у наставку романа Проклетство под називом Проклетство 2 - Комадање, али пошто тај роман никад није објављен, значење санскритског натписа на плочи је остало нејасно.
Но, значење тих речи би у мом слободном преводу било: Бог лажи (илузије) делује у собству и награђује лудилом, и такав превод донекле има смисла, јер та плоча је Божје дело, а награда за непослушност Богу и откривање плоче је лудило изазвано ослобођеним проклетством које доносе демони-мрачне силе-анђели.
У истом интервјуу за Астрономију, писац је направио и извесну недоумицу о жанру романа Проклетство. Тада је изјавио следеће: Проклетство је нешто измешу СФ-а и хорора или, боље речено, то је научна фантастика са благом дозом хорора.
Међутим, без обзира на ову изјаву - овај роман није никаква научна фантастика.
Прво - читањем Проклетства се јасно види да је његова садржина хорорична (са све реалном претњом по људске животе опасних натрприродних сила), а не научнофантастична.
Друго - писац се користи постојећим научним теоријама. Он не измишља нове, нити надграђује постојеће, већ као што сам рекао - научним поткрепљује религијско из чега проистиче хорор. Наравно, сасвим је у реду да неко сматра Теорију струна научном-фантастиком, као и да на исти начин научном-фантастиком сматра и Теорију еволуције која никада није доказана, али која се наметнуто учи по школама као наводно најближа истини. Којој истини, каквој истини и чијој истини, то је право питање.
Треће - у роману је Дејв СФ писац, а Тања и Фил на обали Аваша причају о писању научне-фантастике. Помињу се СФ часописи Astounding Science Fiction, Amazing Stories, Astonishing Stories, затим писци Кембел, Асимов, Саган, Пол, Кларк, те случај Розвел, летећи тањири, Аполо 11 и случај Рама, Лаби, Аларди, Дини, Ендавур, Еса, Кунис, Алим (који је писац грешком приписао Аполо 11 мисији, иако се поменути случај десио на Аполо 15 мисији). Но све су то минијатуре које се кроз разговоре или размишљања само провуку у роману и немају никаквог утицаја на радњу и збивања. Просто речено - набрајање и навођење СФ часописа, писаца и неких догађаја ни најмање не чини овај роман научно-фантастичним, а од свега овога је много упечатљивије како је Ђорђевић у свом роману, под налетом ослобођеног проклетства, претворио једну од поноћних радио емисија Дагласа Адамса (из чијег серијала радио-емисија је настао Аутостоперски водич кроз галаксију) у демонски хорор-шоу који се емитује уживо.
Четврто - у предговору романа Проклетство стоји следеће: Чињеница да хорор жанр тек почиње да осваја просторе југословенског тржишта књиге, изгледа да нема никаквог утицаја на Ђорђевићево литерарно опредељење. Иако је до сада био искључиво писац научне фантастике, аутор као да је одједном одлучио да напусти воде високотиражног СФ жанра и заплови другим токовима на западу такође високотиражног поджанра научне фантастике - хорора.
Иако је више је него јасно да хорор није никакав СФ поджанр као што пише у предговору овог романа, то уопште не мења суштину приче да Проклетство није СФ, већ хорор, те да Ђорђевић 12 година пре интервјуа у коме је свој роман окарактерисао као научну фантастику са благом дозом хорора није имао никаквих проблема са аутором предговора који му је ово дело обележио као хорор.
Ђорђевићев роман Проклетство не представља епохално дело у смислу оствареног утицаја на друга издања, зато што дело које није уопште познато - не може ни имати никаквог утицаја, али, роман Проклетство је епохално дело у антологијском смислу, и као прво домаће модерно хорор остварење представља класик домаће жанровске књижевности, те је свакако штета што и поред сасвим пристојног тиража није успело да пронађе пут до читалаца.
Дејан Ђорђевић је као писац имао итекаквог списатељског дара, знања, умећа и искуства, па ко год од љубитеља жанра буде био у прилици да прочита Проклетство - нека то и уради, неће се покајати.
