Када један од најрелевантнијих домаћих писаца фантастике последњих двадесетак година пише за своју душу о Дунавској цивилизацији и настанку цивилизације уопште, логичан след догађаја је да тај исти писац у своја писања убаци ликове, напише приче и објави их у збирци. Тај писац је Радмило Анђелковић, а његова збирка прича се зове Рукавац.
Збирка Рукавац броји седамнаест кратких прича, написаних на нешто више од четрдесетак страница. Време дешавања је неолит, а централно место је рибарско насеље Лепенски Вир. Приче из Рукавца могу да се читају засебно, али бих пре рекао да је у питању тзв. „fix up“ и да је боље да буду прочитане као целина, пошто се у свакој од њих као главни ликови појављују чланови једне неолитске породице и њихов шаман.
Већина
прича из Рукавца су на први поглед написане
као анегдоте, али тај први стечени утисак не треба да завара потенцијалне читаоце,
јер се испод наоко забавнијег
површинског слоја крију Анђелковићеве спекулације о настанку ковања гвожђа,
писма, бројчаних ознака, модних одевних предмета итд. Потпуно је свеједно да ли
су та открића настала баш онако како нам то Анђелковић приповеда или на нешто
другачији начин, а много битније од тога је да она нису тек пуки плодови ауторове
неспутане фантазије, него да имају утемељење у званичним научним потврдама.
Подсетићу да је потврђено да наше поднебље представља колевку металургије, да постоје тзв. Винчански
симболи, да археолози сматрају да неки од тих симбола представљају бројеве утиснуте
на грнчарији зарад трговања, те да су модни детаљи попут кратких сукњи
приказани на пронађеним винчанским фигуринама.
Анђелковићев Рукавац није збирка фантастичних прича, и у њој потенцијални читалац неће да пронађе ванземаљце, временске путнике, мачеве ни свемогуће врачеве, али Рукавац је оригинално и храбро дело јер га аутор смешта на тло прве цивилизације хиљадама годинама уназад од данашњег тренутка, а пише га у време када многе његове колеге тек гребу по историјским ликовима из „романтичарског“ деветнаестог века или најдаље добацују до средњoвековне епохе.
Као такво дело, Рукавац у себи крије једну ману и једну опасност. Мана Рукавца је што је прекратак, а опасност у њему вреба потенцијалне читаоце који немају нимало предзнања о открићима са нашег поднебља која датирају из неолитског периода. Таквима би Рукавац могао да заличи на локалну верзију Породице Кременко, па би било више него пожељно да се пре читања ове збирке упознају са културом Лепенског Вира, Винче, Старчева, те да прочитају понешто о археолошким налазиштима у Благотину, Дреновцу или Плочнику.
Контакт:
https://www.facebook.com/radmilo.radmiloandjelkovic
